92. dodela Oskara (09.02.2020.)

[Zunni]

@Zunni
Pa to što je mnogo teško biti nominovan za Oskara ne znači ni da ova petorka nije zaslužila, ni da Taron nije jednako zaslužio. Kad pogledam Banderasa i di Kapria, rećiću ti moje opšte mišljenje, ali meni izvedba ide ovako:

Taron Egerton
Hoakin Feniks
Adam Drajver
Džonatan Prajs

Shvatam da potenciraju šarolikost, i nisam gledala Malika (još uvek), ali baš zato je još manje u redu što jedan jeste dobio Oskara, a drugi nije dobio ni nominaciju.

Meni se Egerton bas svideo, ali mi je preterivanje reci da je bio bolji od bilo koga od nominovanih. Ono sto je Hoakin uradio sa Dzokerom ostace jos dugo, dugo vremena kao jedan od vrhunaca glumackog talenta kod muskaraca. Prajs i Drajver su takodje bili fenomenalni.

E, sada, da li bih glavu lomio da je Egerton bio nominovan umesto DiKaprija? Ne bih. Isto tako da se razumemo, bilo je jos sjajnih uloga koje bih izabrao pre Egertona tipa DeNira, Henksa, pa cak i Bejla. Jednostavno, uloga nije bila prezahtevna niti je to tip uloge koji generalno zainteresuje Akademiju.

Tesko je biti nominovan za film kada nemas na sta da se naslonis. Clanovi Akademije retko nagrade samo glumca u nekom filmu, a cak i kada to rade, to mora da bude bas "glumacki film". Jednostavno, Egerton je bio zabavan, bio je sjajan Elton Dzon, ali nije doneo ni dubinu ni raspon koji su njegove kolege donele.

I da... Narativ je oduvek bio jedna od najbitnijih stvari Akademiji. Svakako da nije u redu da Malik dobije Oskara a onda da Egerton ne bude ni nominovan, ali jednostavno narativ je bio takav da je Egerton spao u "deja vu" kategoriju. Ni prvi ni poslednji.

[Magnus Maxima]

Budući da sam samog sebe stavio u izolaciju od interneta u najgorem momentu (kad smo počeli ovaj izazov) sada vam pišem sve što sam ostao dužan a od naredne nedelje idemo redom. Pošto ću negde više ubacivati detalja verovatno neću sve staviti u isti post.

Idemo redom.

Two Popes - Volim filmove koji su rađeni na istinitim događajima. Ovaj film ima istinu u sebi ali sigurno su neke stvari i izmislili to je msm očigledno. Znajući nešto o njima dvojici i van filma ja čisto sumnjam da su imali baš takav odnos kakav su imali na filmskom platnu. Razgovor u vrtu je odličan, istorija argentine i sve što se dogodilo papi Franji isto mi se svidelo i zainteresovalo toliko da sam istraživao taj deo istorije i vidim da su se svega držali u filmu. Njihov razgovor na kraju filma i sa tim delom o istoriji i kad su jeli picu i pili fantu i sve ostalo je pun pogodak ma kolko god da je to samo film vrv. Sve u svemu film mi se dopao i ima dubinu u sebi i tera te da staneš i da razmisliš o svakom detalju koji imaš ispred sebe a onda i o svojoj sadašnjosti o svojoj realnosti. Nekima se poslednja scena kada gledaju fudbal ne sviđa ali meni je presmešna . Film ima dubinu ima i taj efekat komedije koji nimalo ne smeta.

Jo Jo Rabbit - Pogledao sam ga 2 ili 3 puta. Jednom sam a posle i sa prijateljima. Odličan film. Ne razumem kako Taikiki uspe za rukom da napravi film gde ću su ismejati a u isto vreme i poželeti da isplačem. Naivan dečiji film sa neverovatnom dubinom u sebi. Baš mi se svideo.

Marriage Story - Razvod je strašna stvar. Zaista jeste. Još ako imate decu predpostavljam (nisam doživeo pa ne znam) je još gore. Sve što je prikazano u ovom filmu ne znam kako bi ispalo a da nisu imali ovakve glumce. Svi su dali sve od sebe i glumačka postava mi se dopala od početka do kraja. Možda najteža scena za gledanje ali ujedno i najbolja i koja je ja mislim sve na kraju prikazala je kada se pri kraju filma njih dvoje svadjaju i on završi klečući na podu i plakajući a ona ga grli. Mislim da sve što je tu rečeno svaki momenat je užasno jak i zaista svaka čast glumcima za takve scene. Takve scene na kraju i dobijaju nominaciju za oskara a na kraju ga možda i osvoje.

Bombshell - Odmah da počnem sa time da ne mogu da budem mnogo objektivan jer ne volim Megan Keli. Ide mi na živce njena pojava i sve što predstavlja i sve što govori zato što ne mogu da joj verujem na reč. Megan Keli u pravom životu može samo da se moli da je i blizu Megan Keli iz filma. Šarliz Teron je odradila fenomenalan posao kao i sve ostale glavne glumice. Uspela je da izvede taj efekat u meni da me baš briga za stvarnu Megan Keli i fokusirao sam se na film a ne na realnost. Dopala mi se priča i prikaz svega što se tada dogodilo. Postoje teške scene i ne mogu ni da počnem da shavatam kako su se te žene tada osećale. Ne znam da li sam glup, ili prosto drugačije razmišljam ali sve je ovo možda moglo drugačije da bude da su ga odmah tužile. Mislim na realan život.. I odbile da rade za takvog čoveka da ne kažem monstruma. izmišljeni lik kojeg glumi Margot Robi je dobar dodatak. Jako teška scena sa njom pri kraju filma i baš ubada. Pun pogodak.. Što se tiče šminke i svega koriščenog u filmu da bi glumci izgledali tako kako su izgledali i da bi nam približili stcarne ličnosti ja smatram da su odradili fenomenalan posao. Pogotovo sa Megan Keli i Rodžer Ejlisom. Litrou je postao Ejlis. i Teron je postala Megan Keli. Stvarno su odradili odličan posao. Neke stvari mi se svakako nisu dopale ali sve u svemu film kao film je dobar. Može da se pogleda i da se razume cela ta priča ali ja uvek volim da kažem da kad god se priča neka priča bitno je i sa koje je strane ispričana. Jer postoji moja strana priče, tvoja, i istina. A šta je zaista istina u svim pogledima ne znam da li ćemo ikada saznati kad dodje do cele ove priče.

Parazit

Za mene definitivno najbolji film 2019ste godine i zaslužen oskar. Jednostavan a dubok, smešan i tragičan. Realan i pogađa svaku emociju koju imam. Pogledao sam ga više od 3 puta i svaki put me ostavlja bez teksta, gde utrnem i nemam više šta da kažem. Neko će reći da previše glorifikujem film, ne postoji savršen film, ali ovaj je blizu toga kad dodje do priče i njene dubine.

Džoker

Imao sam to zadovoljstvo da ga gledam u bioskopu i zaista fenomenalno iskustvo. Ne moram da pričam o tome kako glavni glumac apsolutno jeste zaslužio oskara. Samo bih se ponavljao. Mogu samo da kažem da nema njega ne bi bilo ni uspeha ovog filma. Ovaj film je takav kakav jeste zbog njega. Uspeo je da i scene gde trebaš da se čudiš da ti bude žao da ga zapravo zamrziš, i te scene je uspeo da mi približi i da razumem pozadinu svega. Pogotovo scenu gde nožem ubija onog čoveka, kolegu iz cirkusa a pored njega stoji onaj omanji čovek. Ta scena je brutalno dobra. Ceo bioskop se smejao kada je on probao da otvori vrata a nije mogao pa mu Džoker otvara vrata. Umesto da tu zamrziš Džokera umesto da ti scena bude tućna scena je bila smešna. Fenomenalna gluma. Vrhunski nivo. Sve u svemu jako mi se dopao film.

Ovoliko za sad. Sve ostalo večeras ili sutra ^^

[Erin Navan]

Medena zemlja

Ne gledam dokumentarce... maltene nikad...
Ne mogu, znači, da odredim kakav je u odnosu na dokumentarne filmove.
Ali koliko god da je težak, koliko god da je tragičan, a i težak je i tragičan, tera čoveka da ceni ono što ima, i donosi priču na jedan pozitivan način, jednim pozitivnim stavom koji Hatidže zauzima, šta god da joj se u životu desi. Toliko ljubavi, toliko razumevanja, toliko smirenosti...

Ovo je film koji ne mogu da svrstam po kategorijama "sviđa mi se"/"ne sviđa mi se", pa ga neću tako ni tretirati.

Priča je koju je trebalo zabeležiti, i priča je koju treba pogledati.

@Magnus
Aaaaaaaa, kako si "Zeca" mogao da gledaš 2-3 puta?

[Magnus Maxima]

@Erin , pa prvi put sam a posle su me pitali prijatelji da predložim film pa sam mislio da napravim vrstu eksperimenta da vidim kako će njima da se svidi i eto. 2 3 puta sam ga već odgledao a da ni trepnuo nisam

[Polly]

J'ai perdu mon corps

Film me ostavio ravnodusnom. Imao je, za mene, neke lijepe ideje (kako prikazati gubitak, kako prenijeti osjecaj nostalgije), ali nije ih ostvario, bar ne onako kako sam ocekivala. Ono sto me odusevilo, to su neki detalji, npr. muha u saci ili one scene ruke i djeteta. Nije da cu ga dalje preporuciti, no ipak mi je drago sto sam ga pogledala.

Judy

Jedan od onih filmova kod kojih je vazna vrhunska izvedba (ovdje Renée Zellweger), a radnja je u drugom planu. Meni nije smetalo. Isto tako, jedan od onih filmova koji te natjera na istrazivanje (ako ne znas dovoljno o temi, kao ja). Na kraju sam zasuzila.

[Erin Navan]

"Izgubio sam svoje telo"

Baš...
Ne znam po kojim je parametrima film određen za nominaciju.
Mislim da mi se ama baš ništa nije svidelo.
A što se muve tiče... Meni je trebalo 2 godine da počnem da gledam Westworld zbog muve u početnim kadrovima.

Volela bih da mi neko objasni šta je to što je odredilo ovaj film kao kvalitetan.
*enters Zunni*

[Zunni]

ZUNNI ENTERS

Elem, stvar sa evropskom scenom jeste sto je ona daleko sirovija od americke. Znate, kad nas narod prica o "perverzijama sa Zapada", vise se to odnosi na Evropu nego na SAD. Americka filmska i TV scena su poprilicno pitome u odnosu na divlji Zapad kakva je Evropa. Posebno evropski nezavisni film.

Zelite filmove o incestu sa potpunim ispitivanjem te psihopatologije (sto je inace samo vrh ledenog brega)? Imate Francusku.
Zelite filmove koji govore o seksualnim tabuima ili pak o najodvratnijim delovima svakodnevnice? Spanci su maestralni za to.
Zelite trilere zbog kojih necete spavati danima tokom kojih ce Hanibal Lektor delovati gotovo kao pogresno shvaceni covek? Skandinavci su tu neprevazidjeni.

Da ne sirim pricu, mislim da je jasno... Evropljani vole film van okvira normalnog, uobicajenog. Evropska kinematografija voli da prodrma svaki delic vase duse i preispitaju sve ono u sta verujete. Stoga, nije laka za gledanje.

Upravo je tako nastao i ovaj film. On uzima formu animiranog filma koji nas podseca na detinjstvo i onda krece sa najsurovijim pocetkom. Oh, nije to kao japanski anime koji je prenaglasen u svom hororu, Evropljani veruju u tihu vatru... I ta muva je tu upravo da vas izjeda iznutra, da shvatite neuzvisenost, neteatralnost trenutka. Majstorski realizam na delu.

Ovo je fenomenalna slagalica... Svaka scena nam otkriva delic ne zlocina, vec zivota. Potraga za telom nije pokretacka snaga ovog filma, to je oktrice ko je zapravo Noufel i kako je doslo do tog zlocina. A onda kada nam se otkrije ceo taj zivot, kada saznamo pojedinosti koje su relevantne za telo koje je izgubljeno, postavlja se to pitanje? Sta se izgubilo? I da li je potrebno naci ga?

Noufel je ono sto nas interesuje, ne njegova izgubljena ruka. I tu polako shvatamo sta je u zivotu bitno - ne ono sto izgubite, vez ono sto ostane. Tek tada postane jasno da postoji nova celina.

To bi negde bilo moje vidjenje...

ZUNNI FLIES AWAY!

[Erin Navan]

@Zunni
Ostadoh bez teksta. Da, shvatam tvoje viđenje priče, i sasvim ima smisla, a baš si ga lepo i izneo.
Ostajem pri tome da mi se film ne sviđa, ali u svetlu svega što ste Polly i ti rekli, shvatam razlog za njegovu nominaciju.

"Džudi"

Ne razmišljam previše, ako i uopšte, o privatnom životu zvezda. Za Džudi Garland sam znala da je imala problema, da je umrla mlada, i da joj je Lajza Mineli ćerka.
Volim Rene, i stvarno mislim da je brilijantna glumica, ume baš da se uživi u ulogu.

Gledam kroz šta je sve prošla Džudi i plače mi se. Zapravo sam stvarno plakala na kraju. I između ostalog, a možda i najviše, zato što ona stvarno nije bila loša majka. Ne možemo se lagati da je bila dobra, ali...

► Show Spoiler

...ona scena u govornici mi je apsolutno slomila srce.
I kada je Den počeo sa peva s njom "Under the Rainbow".

[Erin Navan]

Sitna zadovoljstva Svi mi imamo neka sitna zadovoljstva i neke želje, toliko periferalne da nikako ne utiču na naš život, ali će nas u trenutku kad se ostvare, naterati da se osmehnemo.
Jedna moja takva želja se ostvarila na dodeli Oskara 2004.

Priča počinje tamo negde početkom '90-ih ili tako nešto, jednog letnjeg dana, kad sam se domogla sestrinog "Hupera" (jer "Huper je super"). Beše to časopis za mlade, pun članaka i enigmatike. I naravno, cela stranica holivudskih tračeva, koju je pisala, ako se dobro sećam, "Sindi".
I u tom jednom "Huperu", u jednoj Sindinoj rubrici tračeva bi članak o tome kako su se Madona i Šon Pen (ponovo) posvađali.
E sad... Madonina muzika nije bila moj đir, a za Šona Pena jedva da sam čula. Znači, sasvim nebitno, ali interesantno, jer dobijamo osećaj da je svet manji nego što jeste, kad znamo šta de dešava u tuđim, tako dalekim dvorištima.
I tako... Madona je izbacila muža iz kuće, a on se vratio da se izvinjava, sa cvećem i bombonjerom. I rečenica koju je autor(ka) stavila u članak je bila sledeća: "I tada je Šon Pen, glumac koji nikad neće dobiti Oskara, odigrao ulogu svog života."

Zamislite koliko mora da vas iznervira nešto da ga pamtite od reči do reči trideset godina?
A baš me izverviralo. Ne bih umela da objasnim zašto. Nikad nisam bila fan Šona Pena, ali od tog trenutka mi je žarka želja postala da on dobije Oskara. Za glumu, naravno. Jer ako ne bi bio za glumu, onda to ne bi bilo baš to.
Sitno. Smešno. Dečije. Možda i uvrnuto. Znam.

Ali taj jedan momenat, to sitno zadovoljstvo, taj "utata" trenutak kada je Šon Pen dobio Oskara za "Mističnu reku"... i danas se osmehnem kad pomislim na to. (Autor(ka) članka se verovatno i ne seća da je to napisala.)

A Šon Pen i dalje nije na mojoj listi glumaca koje volim, čak ni "Mističnu reku" još nisam odgledala.
Prosto... momenat sitnog zadovoljstva i ispunjenja periferalne želje.

Jedan drugi takav momenat čekam da se tek desi.
Čekam dan kada će neko, čije se mišljenje vrednuje u filmskom domenu, izvesti jedan globalni shockabuku i reći something along this lines: "Kventin Tarantino je režiser bez talenta i scenarista bez mozga. Njegovi filmovi nemanju vrednost, i živo me interesuje kojem je demonu prodao dušu za slavu."

Jer, ja nemam reči da opišem koliko ne razumem i nikad neću razumeti kako i zašto je neko poput Tarantina uspeo da se mapira u Holivudu.

Gledala sam: "Petparačke priče" (nekoliko puta), "Kill Bill" 1 i 2, "Od sumraka do svitanja", "Četiri sobe"...

Osećam se kao četvrta osoba ljubavnog trougla između Pola Eluarda, Gale, i Salvadora Dalija.
Jer, kada se zaljubio u Galu, Dali je rešio i da tu ljubav izjavi, tako što se skinuo go golcat, premazao kozijim izmetom, i vrišteći pretrčao plažu i bacio se u more.
On je očito smatrao da će time postići cilj.
I očito je bio u pravu, jer je Gala tada ostavila Eluarda.
A to je očito razumeo i Eluard, koji im je ostao prijatelj.
Samo sam ja sedela i blejala u pročitano.

Originalno? Da li je to u pitanju?
Ali nije ni sve novo nužno dobro, ni kvalitetno. Lepota jeste u oku posmatrača, ali kvalitet je objektivna vrednost.
Kad neko kaže "ovo još niko nikad nije uradio", možda pre nego što uradi treba da se zapita "zašto" to niko nije uradio. Mislim... Tarantino očigledno ne mora da se zapita, jer je većina sveta izgleda njegova lična Gala.

"Ponekad mutna voda odaje prvid dubine", rekao je Stanislav Jirži Lec, i ja mislim da je to jedino objašnjenje za Tarantinov uspeh (ako se izuzme demon, duša, prodaja, slava). Mislim da je on toliko mutan, toliko isfoliran, da se niko ne usuđuje da kaže da je kralj go, i svi samo klimaju glavom i lupkaju po leđima jedni druge, kako su shvatili dubinu. A dubine - nema.

"Bilo jednom u... Holivudu"

Ne razlikuje se puno od ostalih Tarantinovih filmova koje sam gledala. Besmisleno, haotično (a ja volim dobar haos, ovaj je loš), i uvredljivo.
Svašta ne znam. Ali znam da je Brus Li jedina osoba čiji su udarci morali da budu usporavani na filmu, da bi mogli da se vide. Tako da... ako neko i smatra da nije degutantno raditi šbbkbb jedne tragedije kao što je Šeron Tejt, sasvim je nedopustivo dirati Brusa Lija.

Da, da, znam... to je neki alternativni Brus Li, daj mu onda alternativno ime. Ne može jedan izmišljeni niko da pobeđuje u uličnoj tuči najvećeg u borilačkim veštinama, samo da bi se podilazilo američkom mentalitetu, i neznanju. Brus Li je institucija.

Sve u svemu... Leonardo je bio sjajan kao i uvek, i jasno mi je zašto je nominovan. Ali film je... bezrazložan i u najmanju ruku uvredljiv na sve strane, tako da...
Na mojoj listi na kojoj je Tarantino bio na dnu, sad je još dublje, pa vi gledajte.

@Zunni
Kao što rekoh... kad odgledam di Kapria i Banderasa, složiću ih redosledom kojim ja smatram da treba da budu složeni, pa evo, da udenem Svetog Lea Oskaromučenika.

Taron Egerton
Leonardo di Kaprio
Hoakin Feniks
Adam Drajver
Džonatan Prajs

[Vax'ildan]

Pogledaj Inglourious Basterds.

[Polly]

Once Upon a Time... in Hollywood

Uh, ne znam... Tarantino mi je inace ok, nisam pogledala samo 2 njegova filma, ali sigurno hocu jednom. Istina, ne mogu reci ni da mi je omiljeni redatelj, no filmovi su mi, u najmanju ruku bili zanimljivi ili zabavni, a ono sto mi je obicno najvise odgovaralo jesu dijalozi. Brzi, blesavi, neki i za pamcenje - to mi je nekako obiljezje Tarantinovih filmova. Ovdje su mi dijalozi bili bezveze, zapravo i dijalozi i radnja su mi bili toliko dosadni, da sam film gledala danima. Ok, svidjelo mi se sto je ovo film o tome "sto bi bilo kad bi bilo"; ipak mi je sve bilo nekako usiljeno i definitivno preeeedugo je trajao.

Boze Cialo (Corpus Christi)

Bas u zadnje vrijeme gledam poljske filmove pa mi je ovaj fino dosao kao dopuna. Nije nesto maestralno, no meni se svidio. Malo mi je sve to prejednostavno djelovalo da se tako nesto moze dogoditi, razjasnila sam sebi da je ipak rijec o maloj sredini i da se, eto, nitko nije sjetio propitivati. Glumci su mi bas dobri, mozda su mi i najveci plus u filmu.

[Minato]

Irac. Ne volim mafijaške filmove. Jedino Kum i Don. Ostalo sve prosto ne volim. I ovaj mi je bio prilično dosadan.

Džudi. Očekivao sam mnogo više od ovog filma. Mnogo više. Hej to je Džudi Garland. Nismo dobili priču o njenom životu, već jedan segment, onako bezveze. Film koji je sniman eto da se snimi, ali bez neke poente. Nema neku dubinu, ništa nije postigao. Totalni fijasko za moj ukus.

Bilo jednom u Holivudu. Nije bilo. Jbg. Šta bi bilo da je bilo, nije se desilo. Ali opet uživao sam u kraju filma, koji ima taj krvavi krešendo tipično za Tarantina. Ipak nije to bilo to. Htio sam nešto više dobio sam nešto manje.

Gospodarica zla. Prvi dio mi je bio onako. Iskreno mnogo me smaralo da gledam drugi. Ali eto bilo je zabavno i ništa više. Malo mi je muka od te tendencije da se zlikovci prikazuju u fazonu hej nisu oni loši, samo su neshvaćeni. Siroti. Mrš.

Kako da treniraš svog zmaja. Nisam gledao prva dva filma. Ne zna zašto. Ali treći mi se baš dopao. Prava divna bajka. Moram gledati i prva dva dijela.

Frozen. Mrzim mjuzikl e.
Šta mi je danas. Sve nešto mrzim. Aj ovako mjuzikl me iritira. Poštujem. Cijeni.m. Znam da su vrh glume i filma. Pa čak i animirani. Ali džaba. Ne volim.

Tijelo hristovo mi se baš baš dopao. Malo je kraj nedorečen ali dobsr film zaista.

[Minato]

Pain % Glory. Ovaj film je mogao imati nešto moćno ali negdje nekako se izgubio. Ima finu dozu emocije ali to je to. Nekako nema još nešto više što je mogao imati

[Polly]

Dolor y gloria

Bio mi je lijep film, tu mislim na vizualni dio jer mi je predivno kako su uskladjene boje i kako u pojedinim scenama dominiraju neke boje. E sad, sto se opcenito filma tice, ocekivala sam da ce biti zanimljiviji, ovako sam ga danima razvlacila i nikako pogledati. Svidja mi se ideja filma u filmu; primijetila sam da majka glavnog lika u sadasnjosti ima svijetle oci, a u "proslosti" tamne, tek se na kraju filma vidi zasto je to tako (mozda se moglo i prije shvatiti, ja sam film toliko dugo gledala da mi je sve ono s pocetka postalo blijedo). Od La piel que habito (2011) nisam gledala Almodovara pa mi je ovo ipak dobro sjelo.