Prolog

Šta se dogodi kada Jahači odluče da se direktno umešaju u oblikovanje sveta.
User avatar
Ash Vinstar
Smrt
Smrt
Čuvar Hronika
Čuvar Hronika
Majstor Sečiva
Majstor Sečiva
Reactions:
Posts: 784
Joined: 05 Sep 2014, 19:28
Cash on hand: Locked
Bank: Locked
Deli vezu sa: Narcisom Black Aes Sedai Plavog Ađaha
Location: Dvorana Slugu, S one strane Zida
Contact:

Prolog

Postby Ash Vinstar » 01 Jan 2018, 12:55

Polako je počeo da shvata koncept vremena, proteklo je svega tri meseca od rituala. Od tada je besciljno lutao Siradijom procenjujući situaciju i smišljajući sledeći korak. Još se nije navikao na fizički oblik, sve te emocije i potrebe su bile zamarajuće. Čitavo telo ga je bolelo a prsten je postajao sve teži i teži.


Već neko vreme nije koristio svoje moći, pokušavao je da nauči sve o ovom svetu kroz oči smrtnika. Bilo je naporno i iscrpljujuće. Gde god da je prošao i sa kim god da se susreo sve je bilo u haosu. Ljudi su bili preplašeni i nisu znali šta se dešava samo da je od jednom sve postalo neprirodno. Negde na severu je našao karavan lutajućih trgovaca i od tada je putovao sa njima. Posmatrajući i u upijajući sve što su radili polako je počeo da shvata situaciju. Ash Vinstar, tako im se predstavio, lutajući plaćenik. Na sreću nisu postavljali previše pitanja, nije da ih nisu imali samo su naviknuti da gledaju svoja posla. Zabavljalo ih je dok su mu objašnjavali stvari koje je i dete znalo. O vremenu, godišnjim dobima, politici,trgovini, kulturi... O osnovnim potrebama je učio dok ih je posmatrao. Svake noći su logorovali oko vatre i čitav taj ritual mu je bio fascinatan. Ma koliko da im je dan bio naporan, i ma koliko da su bili umorni od posla, svake noći su udovoljavali svojim raznim telesnim potrebama. Shvatao je zašto moraju da jedu, piju, spavaju, razumeo je i potrebu za sexom ali prema njegovom shvatanju preterivali su u tome. Toliko različitih ukusa i osećaja, bilo je opojno.


Čudan zvuk ga je trznuo iz sna, iako je njegova vreća za spavanje bila izdvojena os ostalih imao je čist pogled na kamp. Sve je naizgled delovalo uobičajeno i svi su već uveliko spavali. Noć je bila vrela za ovo doba godine, jesan je već odavno trebala da donese svoje teške kiše, a opet bilo je vedero i jasno vidljivo pod svetlošću punog meseca. Nalazili su se u pokrajini Talisander nedaleko od omanjeg istoimenog gradića gde je karavan sutra trebao da se postavi. Za prenoćište su odabrali jedinu čistinu koju su našli, ovo je bio šumovit kraj i gde god da je pogledao u daljini je video drveće kako ih okružuje. Iako je ovo bio jedini put do Talisandera nisu videli nikog od kako su stigli. Shvativši da je sav okupan znojem tiho je ustao i krenuo ka potoku na rubu polja. Bio je umoran a tih par stotina metara su se činili kao kilometri. Nekav čudan osećaj je prostrujio telom dok je svlačio košolju i od jednom čuo zaglušujuće krike, shvativši da je mačeve ostavio pored vreće za spavanje goloruk je potrčao nazad u kamp. Bilo je prekasno, dok je stigao krici su prestali, moglo se čuti samo režanje deformisanih stvorenja koja su se gostila delovima tela njegovih pratioca. I po prvi put u ova tri meseca prsten je zasijao a njegove oči su postale crnje od noći, osećaj je bio neverovatan. Čopor demonskih pasa se sada okomio na njega, taman su skočili kada su ostali potpuno zamrznuti u vazduhu. Vreme je stalo i on je koračao kampom posmatrajući ostatke i polje natopljeno krvlju. Gde god je prešao pogledom sve je polako nestajalo u crnim plamenovima. Stvorenja, beživotna tela, kamp prikolice, konji, sve je gutao plamen. Crni plamen Smrti je najčistija forma vatre, ništa nije ostajalo, kada jednom zahvate svoju metu ona bi nestajala bez tragova, ni zrnce pepela ne bi ostalo. Kada je ostao potpuno sam na travnatoj čisti, Ash, je podigao ruku i počeo da traga kroz prostor i vreme izvlačeći jedu po jednu stvar.


U samom centru je bila ogromna stambena zgrada, trospratna građevina od belog fasadnog kamena, tačno nausprot mesta gde je on stajao. Sa njen desne strana malo manje od jednostavnijeg kamena, oružnica pored koje su bile nekoliko trgovinske radnje. Sa leve strane su bile pomoćne zgrade i staja.
Čitavo imanje, koje nekada negde video, opasano čudnom crno belom ogradom izvučeno od nekud iz vremena i prostora. Spustio je pogled ka stopalima posmtrajući čudni kameni disk na kojem stajao. Savršeni kameni krug u koji je bio uklesan simbol Smrti.


Prsten na palcu njegove desne ruke je još jednom zasijao i vreme je nastavilo da teče. Zatvorio je oči oslušući zvuke konja iz staje, kokoški i ostale živene iz pomoćnih zgrada. Vetar je njihao znak na kovačnici noseći jezivu škripu. Otvorivši oči ugledao je natpis na centralnoj zgradi „POSLEDNJE UTOČIŠTE“. Izvio je use u blagi osmeh i zakoračio unutra.


Image Čuvar Hronika uzdignut iz Zelenog Ađaha, deli vezu sa Narcisom Black iz Plavog Ađaha, Zunnijev Mentor

After much thought, I came to the conclusion that I am more of the bad guy than the hero.

User avatar
Erin Navan
Zagađenje
Zagađenje
Aes Sedai Smeđeg Ađaha
Aes Sedai Smeđeg Ađaha
Kuća Martel - Naslednik
Kuća Martel - Naslednik
Reactions:
Posts: 3465
Joined: 05 Sep 2014, 21:02
Cash on hand: Locked
Bank: Locked
Location: Otišla po perece
Contact:

Re: Prolog

Postby Erin Navan » 28 Sep 2018, 23:23

Zaraza je besciljno lutala.

Ovaj svet nije bio gori od drugih svetova.
Poznavala ih je sve. Nekad.
Sad su sećanja bila beskorisna. Njeno znanje je bilo neupotrebljivo. Njene moći su bile ograničene ovim telom i ovim svetom.

I nije imala ni svog konja ni svoju krunu.
Kad se sve uzme u obzir, nikad nije bila u tako lošoj situaciji.
Kad se sve uzme u obzir... zapravo nikad nije bila u... situaciji. Bilo kakvoj.
I uopšte nije navikla da ide bez Užasa. Ovo je prosto bilo... i bolele su je noge.
Svašta... do sad su noge bile samo misao, forma koju je uzimala ponekad. Bolje rečeno, onako kako su je videli ponekad. Sad su noge bile stvarno tu, i stvarno su je bolele.

Osim toga, u njoj je još tinjao odjek besa. Smrt nije imao prava da im uzme konje i oružje bez pitanja. I onda ih sakrije. Možda će jednog dana uspeti da shvati njegovo rezonovanje, ali danas nije bio taj dan. Taj dan nije bio ni na vidiku.

Zažmurila je, jer je sunce počelo da se odbljeskuje od površine reke i da joj ide u oči. Još jedna ljudska slabost.
Škrgutnula je.
Ova reka je podseti na reku koju je videla nekad negde... kako li se zvala... Erinin... lepo, melodično ime... Pa, ako će biti u ljudskoj formi, mogla bi da uzme i ljudsko ime...

Erinin... Erinin... Erinin... vrtela je reč kroz usta. Bah, Erin je lakše. Neka bude Erin. Neka budem Erin. Može, sviđa mi se. U svojoj glavi zavrte razne geografske pojomove, sa loptastih, pločastih i kojekavih drugih svetova, i seti se Navana. Te to postade njeno ime.

Dok je nesvesno vrtela svoj prsten, zaključi da joj je bilo dosta smucanja i da bi mogla nešto i da promeni po pitanju okolnosti u kojima se našla.

Otresla je prašinu sa svojih širokih smeđih suknja-pantalona, i poravnala rukave na, kao ljutić žutoj, bluzi. Nikad ranije nije nosila odeću jarkih boja, pa je naročito uživala u nekoliko bluza vedrih boja koje je nabavila. Vedre boje na stranu, znala je da nikad nije pametno privlačiti previše pažnje, pa je ogrnula lagani tamni ogrtač. Ne baš najbolji izbor po ovakvom suncu, ali kad navuče kapuljaču, visinom i građom ovog tela je mogla da prođe i kao muškarac. A sam muškarac na putu privlači daleko manje pažnje od same žene, utvrdila je. Nije se bojala, samo je želela da izbegne gužve.
Dugu smeđu kosu je na temenu vezala u punđu, a onda su joj i tamno plave oči nestale u senci kapuljače.


Image
Sestra bliznakinja Neba al' Niladrijela.
Noli turbare planetas meas!
"Crazy is relative." SW

User avatar
Shaaxan
Rat
Rat
Aes Sedai Belog Ađaha
Aes Sedai Belog Ađaha
Reactions:
Posts: 455
Joined: 09 Sep 2014, 20:14
Cash on hand: Locked

Re: Prolog

Postby Shaaxan » 27 Oct 2018, 11:38

Mmmm, gde sam? pomisli Rat osmatrajuci oko sebe. Za razliku od Ostalih njemu koncept vremena i prostora nije bio stran.
Ali koncept mamurluka jeste.

Polako momcino, cekaj da ti donesem nesto da obuces. progovori glas iz coska satora.
Sator? Bogovi, sta sam napravio pomisli Rat i razgleda oko sebe. Bio je nag. Potpuno. Ozbiljno, sta si napravio? pomisli opet za sebe.

Trebalo bi ti pristajati glas se vratio a sa njim i covek noseci... pa nesto sto bi se moglo okarakterisati kao odeca po kojoj je povratio jednorog. Kad je malo bolje pogledao i covek je nosio slicnu.

Hvala rece Rat jednostavno dok je navlacio eksploziju boja na sebe. Ovaj... Sta se desilo? Gde smo se borili? upita Rat.

Covek ga pogleda zacudjeno i iskosa pa pade u smeh. Borili? Mi nismo nigde a ti... Rekao bih da si se borio i izborio sa neljudskom kolicinom pica, majstore. kroz smeh izgovori covek pa nastavi Upao si nam u kamp pre 2 noci. Nag kao od majke rodjen i pijaniji nego sto sam ikada video coveka. A video sam ih. Sedeo si sa nama oko vatre, pricao... cudne price. Ali ono sto smo shvatili je da si izgubljen. isprica covek sa tonom zabave. A onda se uozbilji pa nastavi Na kraju krajeva, svi smo. Doduse, mi imamo tu prednost sto mi ni prije... Dogadjaja... nismo imali mesto koje bi zvali Dom. Mi smo putujuci zabavljaci, nomadski narod i prihvatamo sve izgubljene i lutalice. Bar dok ne nadju svoj put. zavrsi covek upitnim tonom.

Naravno, zasto da ne rece Rat slegajuci ramenima.
A tvoje ime, strance? upita covek posmatrajuci ga.
Ime? Ime. Otkud mi ime... Kako se vi zovete? upita Rat zbunjeno.
Mi nemamo ime. Nekad smo imali. Zvali su nas Shaaxani rece covek i slegnu ramenima.
Shaaxan. To zvuci kao dobro ime? upita Rat.
Hahahahaha, zanimljiv si. Ok, Shaaxan. Moze, ime kao i svako drugo pretpostavljam. rece covek nasmejano. Ja sam Anselm doda.
Hvala, Anselm. rece Rat nesigurno. Kuda idete?
Idemo.
upita Rat pa se brzo ispravi.
Heh, neka budala je otvorila gostionicu i kazu da prima sve. Poslednja sansa. Poslednje utociste. Tako nesto. Tamo smo se uputili. Valjda ce biti ljudi koje bi mogli da razveselimo rece Anselm a onda ozbiljno doda Bez obzira da li se ne secas svog imena ili neces da ga kazes mi prihvatamo sve. Nemoj praviti
gluposti po kampu i nemoj zakuvavati kavge i sve ce biti u redu. Dogovoreno?
upita Anselm.
Dogovoreno. kratko odgovori Shaaxan.

Hajmo vani. Treba doruckovati i upregnuti konje. Cekali smo da se probudis da mozemo da krenemo. dobaci Anselm izlazeci iz satora.

Shaaxan, putujuci zabavljac pomisli Rat za sebe. Pa... bio sam i gore stvari. Nadam se da imaju cuge i odecu sa manje boja, izgledam kao hodajuca duga pomisli zabavljeno izlazeci iz satora.


Image
Aes Sedai od Belog Adjaha


Return to “Siradia”

Who is online

Users browsing this forum: No registered users and 1 guest

cron