[Christmas] Novogodišnja priča

[Tehuan]

Sinoć, u dva sata ujutru, Deda Mrazov leš pade sa krova. Dok su irvasi preplašeno zurili u mrak ka mestu sa koga je Deda pao, jedna prilika u zelenom je skočila na susedni krov. I propala na tavan. Buka rušenja krova probudila je sve komšije. "Gospode boze!", podvrsikivali su: "Lopovi!"
Mesec je prolivao svetlost kroz pukotine, dok je osoba u zelenom pokušavala da se iskobelja iz polomljenih dasaka. Jedna greda pala joj je na glavu dok je pokusavala da ustane. Vrisak koji je usledio, ledio je krv u žilama. Bio je to vrisak u njegovoj glavi. Zgrabi teški komad drveta svojim kandžicama i pokuša da ga podigne. I prdnu od muke a komad ni da mrdne. Postiđeno pogleda po prostoriji. Tada na zidu opazi veoma neobičan predmet, kome tu nikako nije bilo mesto. Predmet je bio čudne izrade i još čudnijeg materijala. Na njemu su bile utisnute neobične, ali lepe oznake koje su isijavale jaku, zelenu svetlost. Tada, najednom, začu glas koji kao da je dopirao iz tog zelenog sjaja.

[Landor Lohikarma]

Sinoć, u dva sata ujutru, Deda Mrazov leš pade sa krova. Dok su irvasi preplašeno zurili u mrak ka mestu sa koga je Deda pao, jedna prilika u zelenom je skočila na susedni krov. I propala na tavan. Buka rušenja krova probudila je sve komšije. "Gospode boze!", podvrsikivali su: "Lopovi!"
Mesec je prolivao svetlost kroz pukotine, dok je osoba u zelenom pokušavala da se iskobelja iz polomljenih dasaka. Jedna greda pala joj je na glavu dok je pokusavala da ustane. Vrisak koji je usledio, ledio je krv u žilama. Bio je to vrisak u njegovoj glavi. Zgrabi teški komad drveta svojim kandžicama i pokuša da ga podigne. I prdnu od muke a komad ni da mrdne. Postiđeno pogleda po prostoriji. Tada na zidu opazi veoma neobičan predmet, kome tu nikako nije bilo mesto. Predmet je bio čudne izrade i još čudnijeg materijala. Na njemu su bile utisnute neobične, ali lepe oznake koje su isijavale jaku, zelenu svetlost. Tada, najednom, začu glas koji kao da je dopirao iz tog zelenog sjaja. On nije bio siguran da li taj glas podseca na govor njegovog trbuha ili je to zapravo govorio njegov trbuh.

[Tehuan]

Sinoć, u dva sata ujutru, Deda Mrazov leš pade sa krova. Dok su irvasi preplašeno zurili u mrak ka mestu sa koga je Deda pao, jedna prilika u zelenom je skočila na susedni krov. I propala na tavan. Buka rušenja krova probudila je sve komšije. "Gospode boze!", podvrsikivali su: "Lopovi!"
Mesec je prolivao svetlost kroz pukotine, dok je osoba u zelenom pokušavala da se iskobelja iz polomljenih dasaka. Jedna greda pala joj je na glavu dok je pokusavala da ustane. Vrisak koji je usledio, ledio je krv u žilama. Bio je to vrisak u njegovoj glavi. Zgrabi teški komad drveta svojim kandžicama i pokuša da ga podigne. I prdnu od muke a komad ni da mrdne. Postiđeno pogleda po prostoriji. Tada na zidu opazi veoma neobičan predmet, kome tu nikako nije bilo mesto. Predmet je bio čudne izrade i još čudnijeg materijala. Na njemu su bile utisnute neobične, ali lepe oznake koje su isijavale jaku, zelenu svetlost. Tada, najednom, začu glas koji kao da je dopirao iz tog zelenog sjaja. On nije bio siguran da li taj glas podseca na govor njegovog trbuha ili je to zapravo govorio njegov trbuh. Otkako je izašao iz svog skrovišta, nije pojeo ništa sem tri malena, koprcava stvora koja je usput iskopao iz zemlje.

[Nur al'Mersen]

Sinoć, u dva sata ujutru, Deda Mrazov leš pade sa krova. Dok su irvasi preplašeno zurili u mrak ka mestu sa koga je Deda pao, jedna prilika u zelenom je skočila na susedni krov. I propala na tavan. Buka rušenja krova probudila je sve komšije. "Gospode boze!", podvrsikivali su: "Lopovi!"
Mesec je prolivao svetlost kroz pukotine, dok je osoba u zelenom pokušavala da se iskobelja iz polomljenih dasaka. Jedna greda pala joj je na glavu dok je pokusavala da ustane. Vrisak koji je usledio, ledio je krv u žilama. Bio je to vrisak u njegovoj glavi. Zgrabi teški komad drveta svojim kandžicama i pokuša da ga podigne. I prdnu od muke a komad ni da mrdne. Postiđeno pogleda po prostoriji. Tada na zidu opazi veoma neobičan predmet, kome tu nikako nije bilo mesto. Predmet je bio čudne izrade i još čudnijeg materijala. Na njemu su bile utisnute neobične, ali lepe oznake koje su isijavale jaku, zelenu svetlost. Tada, najednom, začu glas koji kao da je dopirao iz tog zelenog sjaja. On nije bio siguran da li taj glas podseca na govor njegovog trbuha ili je to zapravo govorio njegov trbuh. Otkako je izašao iz svog skrovišta, nije pojeo ništa sem tri malena, koprcava stvora koja je usput iskopao iz zemlje. Prišao je predmetu.

[Tehuan]

Sinoć, u dva sata ujutru, Deda Mrazov leš pade sa krova. Dok su irvasi preplašeno zurili u mrak ka mestu sa koga je Deda pao, jedna prilika u zelenom je skočila na susedni krov. I propala na tavan. Buka rušenja krova probudila je sve komšije. "Gospode boze!", podvrsikivali su: "Lopovi!"
Mesec je prolivao svetlost kroz pukotine, dok je osoba u zelenom pokušavala da se iskobelja iz polomljenih dasaka. Jedna greda pala joj je na glavu dok je pokusavala da ustane. Vrisak koji je usledio, ledio je krv u žilama. Bio je to vrisak u njegovoj glavi. Zgrabi teški komad drveta svojim kandžicama i pokuša da ga podigne. I prdnu od muke a komad ni da mrdne. Postiđeno pogleda po prostoriji. Tada na zidu opazi veoma neobičan predmet, kome tu nikako nije bilo mesto. Predmet je bio čudne izrade i još čudnijeg materijala. Na njemu su bile utisnute neobične, ali lepe oznake koje su isijavale jaku, zelenu svetlost. Tada, najednom, začu glas koji kao da je dopirao iz tog zelenog sjaja. On nije bio siguran da li taj glas podseca na govor njegovog trbuha ili je to zapravo govorio njegov trbuh. Otkako je izašao iz svog skrovišta, nije pojeo ništa sem tri malena, koprcava stvora koja je usput iskopao iz zemlje. Prišao je predmetu. Ispruži ruku i dodirnu ga, kad ono...

[Nur al'Mersen]

Sinoć, u dva sata ujutru, Deda Mrazov leš pade sa krova. Dok su irvasi preplašeno zurili u mrak ka mestu sa koga je Deda pao, jedna prilika u zelenom je skočila na susedni krov. I propala na tavan. Buka rušenja krova probudila je sve komšije. "Gospode boze!", podvrsikivali su: "Lopovi!"
Mesec je prolivao svetlost kroz pukotine, dok je osoba u zelenom pokušavala da se iskobelja iz polomljenih dasaka. Jedna greda pala joj je na glavu dok je pokusavala da ustane. Vrisak koji je usledio, ledio je krv u žilama. Bio je to vrisak u njegovoj glavi. Zgrabi teški komad drveta svojim kandžicama i pokuša da ga podigne. I prdnu od muke a komad ni da mrdne. Postiđeno pogleda po prostoriji. Tada na zidu opazi veoma neobičan predmet, kome tu nikako nije bilo mesto. Predmet je bio čudne izrade i još čudnijeg materijala. Na njemu su bile utisnute neobične, ali lepe oznake koje su isijavale jaku, zelenu svetlost. Tada, najednom, začu glas koji kao da je dopirao iz tog zelenog sjaja. On nije bio siguran da li taj glas podseca na govor njegovog trbuha ili je to zapravo govorio njegov trbuh. Otkako je izašao iz svog skrovišta, nije pojeo ništa sem tri malena, koprcava stvora koja je usput iskopao iz zemlje. Prišao je predmetu. Ispruži ruku i dodirnu ga, kad ono...
Blistava svetlost ga je zaslepela, dok je osećao nekakvu silu kako mu se podvlači pod kožu.

[Landor Lohikarma]

Sinoć, u dva sata ujutru, Deda Mrazov leš pade sa krova. Dok su irvasi preplašeno zurili u mrak ka mestu sa koga je Deda pao, jedna prilika u zelenom je skočila na susedni krov. I propala na tavan. Buka rušenja krova probudila je sve komšije. "Gospode boze!", podvrsikivali su: "Lopovi!"
Mesec je prolivao svetlost kroz pukotine, dok je osoba u zelenom pokušavala da se iskobelja iz polomljenih dasaka. Jedna greda pala joj je na glavu dok je pokusavala da ustane. Vrisak koji je usledio, ledio je krv u žilama. Bio je to vrisak u njegovoj glavi. Zgrabi teški komad drveta svojim kandžicama i pokuša da ga podigne. I prdnu od muke a komad ni da mrdne. Postiđeno pogleda po prostoriji. Tada na zidu opazi veoma neobičan predmet, kome tu nikako nije bilo mesto. Predmet je bio čudne izrade i još čudnijeg materijala. Na njemu su bile utisnute neobične, ali lepe oznake koje su isijavale jaku, zelenu svetlost. Tada, najednom, začu glas koji kao da je dopirao iz tog zelenog sjaja. On nije bio siguran da li taj glas podseca na govor njegovog trbuha ili je to zapravo govorio njegov trbuh. Otkako je izašao iz svog skrovišta, nije pojeo ništa sem tri malena, koprcava stvora koja je usput iskopao iz zemlje. Prišao je predmetu. Ispruži ruku i dodirnu ga, kad ono...
Blistava svetlost ga je zaslepela, dok je osećao nekakvu silu kako mu se podvlači pod kožu. A druga sila mu curi niz nozdrve.

[Nur al'Mersen]

Sinoć, u dva sata ujutru, Deda Mrazov leš pade sa krova. Dok su irvasi preplašeno zurili u mrak ka mestu sa koga je Deda pao, jedna prilika u zelenom je skočila na susedni krov. I propala na tavan. Buka rušenja krova probudila je sve komšije. "Gospode boze!", podvrsikivali su: "Lopovi!"
Mesec je prolivao svetlost kroz pukotine, dok je osoba u zelenom pokušavala da se iskobelja iz polomljenih dasaka. Jedna greda pala joj je na glavu dok je pokusavala da ustane. Vrisak koji je usledio, ledio je krv u žilama. Bio je to vrisak u njegovoj glavi. Zgrabi teški komad drveta svojim kandžicama i pokuša da ga podigne. I prdnu od muke a komad ni da mrdne. Postiđeno pogleda po prostoriji. Tada na zidu opazi veoma neobičan predmet, kome tu nikako nije bilo mesto. Predmet je bio čudne izrade i još čudnijeg materijala. Na njemu su bile utisnute neobične, ali lepe oznake koje su isijavale jaku, zelenu svetlost. Tada, najednom, začu glas koji kao da je dopirao iz tog zelenog sjaja. On nije bio siguran da li taj glas podseca na govor njegovog trbuha ili je to zapravo govorio njegov trbuh. Otkako je izašao iz svog skrovišta, nije pojeo ništa sem tri malena, koprcava stvora koja je usput iskopao iz zemlje. Prišao je predmetu. Ispruži ruku i dodirnu ga, kad ono...
Blistava svetlost ga je zaslepela, dok je osećao nekakvu silu kako mu se podvlači pod kožu. A druga sila mu curi niz nozdrve. Svet se zavrte oko njega i on ugleda prelepu devojku kako mu se približava.

[Tehuan]

Sinoć, u dva sata ujutru, Deda Mrazov leš pade sa krova. Dok su irvasi preplašeno zurili u mrak ka mestu sa koga je Deda pao, jedna prilika u zelenom je skočila na susedni krov. I propala na tavan. Buka rušenja krova probudila je sve komšije. "Gospode boze!", podvrsikivali su: "Lopovi!"
Mesec je prolivao svetlost kroz pukotine, dok je osoba u zelenom pokušavala da se iskobelja iz polomljenih dasaka. Jedna greda pala joj je na glavu dok je pokusavala da ustane. Vrisak koji je usledio, ledio je krv u žilama. Bio je to vrisak u njegovoj glavi. Zgrabi teški komad drveta svojim kandžicama i pokuša da ga podigne. I prdnu od muke a komad ni da mrdne. Postiđeno pogleda po prostoriji. Tada na zidu opazi veoma neobičan predmet, kome tu nikako nije bilo mesto. Predmet je bio čudne izrade i još čudnijeg materijala. Na njemu su bile utisnute neobične, ali lepe oznake koje su isijavale jaku, zelenu svetlost. Tada, najednom, začu glas koji kao da je dopirao iz tog zelenog sjaja. On nije bio siguran da li taj glas podseca na govor njegovog trbuha ili je to zapravo govorio njegov trbuh. Otkako je izašao iz svog skrovišta, nije pojeo ništa sem tri malena, koprcava stvora koja je usput iskopao iz zemlje. Prišao je predmetu. Ispruži ruku i dodirnu ga, kad ono...
Blistava svetlost ga je zaslepela, dok je osećao nekakvu silu kako mu se podvlači pod kožu. A druga sila mu curi niz nozdrve. Svet se zavrte oko njega i on ugleda prelepu devojku kako mu se približava. Pljunu u šake i zagladi tirkiznu ćubu veštačke kose.

[Erin Navan]

Sinoć, u dva sata ujutru, Deda Mrazov leš pade sa krova. Dok su irvasi preplašeno zurili u mrak ka mestu sa koga je Deda pao, jedna prilika u zelenom je skočila na susedni krov. I propala na tavan. Buka rušenja krova probudila je sve komšije. "Gospode boze!", podvrsikivali su: "Lopovi!"
Mesec je prolivao svetlost kroz pukotine, dok je osoba u zelenom pokušavala da se iskobelja iz polomljenih dasaka. Jedna greda pala joj je na glavu dok je pokusavala da ustane. Vrisak koji je usledio, ledio je krv u žilama. Bio je to vrisak u njegovoj glavi. Zgrabi teški komad drveta svojim kandžicama i pokuša da ga podigne. I prdnu od muke a komad ni da mrdne. Postiđeno pogleda po prostoriji. Tada na zidu opazi veoma neobičan predmet, kome tu nikako nije bilo mesto. Predmet je bio čudne izrade i još čudnijeg materijala. Na njemu su bile utisnute neobične, ali lepe oznake koje su isijavale jaku, zelenu svetlost. Tada, najednom, začu glas koji kao da je dopirao iz tog zelenog sjaja. On nije bio siguran da li taj glas podseca na govor njegovog trbuha ili je to zapravo govorio njegov trbuh. Otkako je izašao iz svog skrovišta, nije pojeo ništa sem tri malena, koprcava stvora koja je usput iskopao iz zemlje. Prišao je predmetu. Ispruži ruku i dodirnu ga, kad ono...
Blistava svetlost ga je zaslepela, dok je osećao nekakvu silu kako mu se podvlači pod kožu. A druga sila mu curi niz nozdrve. Svet se zavrte oko njega i on ugleda prelepu devojku kako mu se približava. Pljunu u šake i zagladi tirkiznu ćubu veštačke kose.
Začuo je glas koji je ispunio sav prostor, i obavio se oko njega, i mada je znao da to govori devojka, koja je sad bila na svega nekoliko koraka od njega, njene se usne nisu micale.

[Tehuan]

Sinoć, u dva sata ujutru, Deda Mrazov leš pade sa krova. Dok su irvasi preplašeno zurili u mrak ka mestu sa koga je Deda pao, jedna prilika u zelenom je skočila na susedni krov. I propala na tavan. Buka rušenja krova probudila je sve komšije. "Gospode boze!", podvrsikivali su: "Lopovi!"
Mesec je prolivao svetlost kroz pukotine, dok je osoba u zelenom pokušavala da se iskobelja iz polomljenih dasaka. Jedna greda pala joj je na glavu dok je pokusavala da ustane. Vrisak koji je usledio, ledio je krv u žilama. Bio je to vrisak u njegovoj glavi. Zgrabi teški komad drveta svojim kandžicama i pokuša da ga podigne. I prdnu od muke a komad ni da mrdne. Postiđeno pogleda po prostoriji. Tada na zidu opazi veoma neobičan predmet, kome tu nikako nije bilo mesto. Predmet je bio čudne izrade i još čudnijeg materijala. Na njemu su bile utisnute neobične, ali lepe oznake koje su isijavale jaku, zelenu svetlost. Tada, najednom, začu glas koji kao da je dopirao iz tog zelenog sjaja. On nije bio siguran da li taj glas podseca na govor njegovog trbuha ili je to zapravo govorio njegov trbuh. Otkako je izašao iz svog skrovišta, nije pojeo ništa sem tri malena, koprcava stvora koja je usput iskopao iz zemlje. Prišao je predmetu. Ispruži ruku i dodirnu ga, kad ono...
Blistava svetlost ga je zaslepela, dok je osećao nekakvu silu kako mu se podvlači pod kožu. A druga sila mu curi niz nozdrve. Svet se zavrte oko njega i on ugleda prelepu devojku kako mu se približava. Pljunu u šake i zagladi tirkiznu ćubu veštačke kose.
Začuo je glas koji je ispunio sav prostor, i obavio se oko njega, i mada je znao da to govori devojka, koja je sad bila na svega nekoliko koraka od njega, njene se usne nisu micale. Sve je bleštalo u nezemaljskim bojama, koje su se smenjivale u brzim fleševima.

[Landor Lohikarma]

Sinoć, u dva sata ujutru, Deda Mrazov leš pade sa krova. Dok su irvasi preplašeno zurili u mrak ka mestu sa koga je Deda pao, jedna prilika u zelenom je skočila na susedni krov. I propala na tavan. Buka rušenja krova probudila je sve komšije. "Gospode boze!", podvrsikivali su: "Lopovi!"
Mesec je prolivao svetlost kroz pukotine, dok je osoba u zelenom pokušavala da se iskobelja iz polomljenih dasaka. Jedna greda pala joj je na glavu dok je pokusavala da ustane. Vrisak koji je usledio, ledio je krv u žilama. Bio je to vrisak u njegovoj glavi. Zgrabi teški komad drveta svojim kandžicama i pokuša da ga podigne. I prdnu od muke a komad ni da mrdne. Postiđeno pogleda po prostoriji. Tada na zidu opazi veoma neobičan predmet, kome tu nikako nije bilo mesto. Predmet je bio čudne izrade i još čudnijeg materijala. Na njemu su bile utisnute neobične, ali lepe oznake koje su isijavale jaku, zelenu svetlost. Tada, najednom, začu glas koji kao da je dopirao iz tog zelenog sjaja. On nije bio siguran da li taj glas podseca na govor njegovog trbuha ili je to zapravo govorio njegov trbuh. Otkako je izašao iz svog skrovišta, nije pojeo ništa sem tri malena, koprcava stvora koja je usput iskopao iz zemlje. Prišao je predmetu. Ispruži ruku i dodirnu ga, kad ono...
Blistava svetlost ga je zaslepela, dok je osećao nekakvu silu kako mu se podvlači pod kožu. A druga sila mu curi niz nozdrve. Svet se zavrte oko njega i on ugleda prelepu devojku kako mu se približava. Pljunu u šake i zagladi tirkiznu ćubu veštačke kose.
Začuo je glas koji je ispunio sav prostor, i obavio se oko njega, i mada je znao da to govori devojka, koja je sad bila na svega nekoliko koraka od njega, njene se usne nisu micale. Sve je bleštalo u nezemaljskim bojama, koje su se smenjivale u brzim fleševima. Zavrtelo mu se u glavi.

[Teliar Draconai]

Sinoć, u dva sata ujutru, Deda Mrazov leš pade sa krova. Dok su irvasi preplašeno zurili u mrak ka mestu sa koga je Deda pao, jedna prilika u zelenom je skočila na susedni krov. I propala na tavan. Buka rušenja krova probudila je sve komšije. "Gospode boze!", podvrsikivali su: "Lopovi!"
Mesec je prolivao svetlost kroz pukotine, dok je osoba u zelenom pokušavala da se iskobelja iz polomljenih dasaka. Jedna greda pala joj je na glavu dok je pokusavala da ustane. Vrisak koji je usledio, ledio je krv u žilama. Bio je to vrisak u njegovoj glavi. Zgrabi teški komad drveta svojim kandžicama i pokuša da ga podigne. I prdnu od muke a komad ni da mrdne. Postiđeno pogleda po prostoriji. Tada na zidu opazi veoma neobičan predmet, kome tu nikako nije bilo mesto. Predmet je bio čudne izrade i još čudnijeg materijala. Na njemu su bile utisnute neobične, ali lepe oznake koje su isijavale jaku, zelenu svetlost. Tada, najednom, začu glas koji kao da je dopirao iz tog zelenog sjaja. On nije bio siguran da li taj glas podseca na govor njegovog trbuha ili je to zapravo govorio njegov trbuh. Otkako je izašao iz svog skrovišta, nije pojeo ništa sem tri malena, koprcava stvora koja je usput iskopao iz zemlje. Prišao je predmetu. Ispruži ruku i dodirnu ga, kad ono...
Blistava svetlost ga je zaslepela, dok je osećao nekakvu silu kako mu se podvlači pod kožu. A druga sila mu curi niz nozdrve. Svet se zavrte oko njega i on ugleda prelepu devojku kako mu se približava. Pljunu u šake i zagladi tirkiznu ćubu veštačke kose.
Začuo je glas koji je ispunio sav prostor, i obavio se oko njega, i mada je znao da to govori devojka, koja je sad bila na svega nekoliko koraka od njega, njene se usne nisu micale. Sve je bleštalo u nezemaljskim bojama, koje su se smenjivale u brzim fleševima. Zavrtelo mu se u glavi. Nije mogao da odredi gde je koja strana.

[Landor Lohikarma]

Sinoć, u dva sata ujutru, Deda Mrazov leš pade sa krova. Dok su irvasi preplašeno zurili u mrak ka mestu sa koga je Deda pao, jedna prilika u zelenom je skočila na susedni krov. I propala na tavan. Buka rušenja krova probudila je sve komšije. "Gospode boze!", podvrsikivali su: "Lopovi!"
Mesec je prolivao svetlost kroz pukotine, dok je osoba u zelenom pokušavala da se iskobelja iz polomljenih dasaka. Jedna greda pala joj je na glavu dok je pokusavala da ustane. Vrisak koji je usledio, ledio je krv u žilama. Bio je to vrisak u njegovoj glavi. Zgrabi teški komad drveta svojim kandžicama i pokuša da ga podigne. I prdnu od muke a komad ni da mrdne. Postiđeno pogleda po prostoriji. Tada na zidu opazi veoma neobičan predmet, kome tu nikako nije bilo mesto. Predmet je bio čudne izrade i još čudnijeg materijala. Na njemu su bile utisnute neobične, ali lepe oznake koje su isijavale jaku, zelenu svetlost. Tada, najednom, začu glas koji kao da je dopirao iz tog zelenog sjaja. On nije bio siguran da li taj glas podseca na govor njegovog trbuha ili je to zapravo govorio njegov trbuh. Otkako je izašao iz svog skrovišta, nije pojeo ništa sem tri malena, koprcava stvora koja je usput iskopao iz zemlje. Prišao je predmetu. Ispruži ruku i dodirnu ga, kad ono...
Blistava svetlost ga je zaslepela, dok je osećao nekakvu silu kako mu se podvlači pod kožu. A druga sila mu curi niz nozdrve. Svet se zavrte oko njega i on ugleda prelepu devojku kako mu se približava. Pljunu u šake i zagladi tirkiznu ćubu veštačke kose.
Začuo je glas koji je ispunio sav prostor, i obavio se oko njega, i mada je znao da to govori devojka, koja je sad bila na svega nekoliko koraka od njega, njene se usne nisu micale. Sve je bleštalo u nezemaljskim bojama, koje su se smenjivale u brzim fleševima. Zavrtelo mu se u glavi. Nije mogao da odredi gde je koja strana.
"Daj mi ruku?", rekao je glas, a ruka koze boje kao kost pruzi se ka njemu.

[Zunni]

Sinoć, u dva sata ujutru, Deda Mrazov leš pade sa krova. Dok su irvasi preplašeno zurili u mrak ka mestu sa koga je Deda pao, jedna prilika u zelenom je skočila na susedni krov. I propala na tavan. Buka rušenja krova probudila je sve komšije. "Gospode boze!", podvrsikivali su: "Lopovi!"
Mesec je prolivao svetlost kroz pukotine, dok je osoba u zelenom pokušavala da se iskobelja iz polomljenih dasaka. Jedna greda pala joj je na glavu dok je pokusavala da ustane. Vrisak koji je usledio, ledio je krv u žilama. Bio je to vrisak u njegovoj glavi. Zgrabi teški komad drveta svojim kandžicama i pokuša da ga podigne. I prdnu od muke a komad ni da mrdne. Postiđeno pogleda po prostoriji. Tada na zidu opazi veoma neobičan predmet, kome tu nikako nije bilo mesto. Predmet je bio čudne izrade i još čudnijeg materijala. Na njemu su bile utisnute neobične, ali lepe oznake koje su isijavale jaku, zelenu svetlost. Tada, najednom, začu glas koji kao da je dopirao iz tog zelenog sjaja. On nije bio siguran da li taj glas podseca na govor njegovog trbuha ili je to zapravo govorio njegov trbuh. Otkako je izašao iz svog skrovišta, nije pojeo ništa sem tri malena, koprcava stvora koja je usput iskopao iz zemlje. Prišao je predmetu. Ispruži ruku i dodirnu ga, kad ono...
Blistava svetlost ga je zaslepela, dok je osećao nekakvu silu kako mu se podvlači pod kožu. A druga sila mu curi niz nozdrve. Svet se zavrte oko njega i on ugleda prelepu devojku kako mu se približava. Pljunu u šake i zagladi tirkiznu ćubu veštačke kose.
Začuo je glas koji je ispunio sav prostor, i obavio se oko njega, i mada je znao da to govori devojka, koja je sad bila na svega nekoliko koraka od njega, njene se usne nisu micale. Sve je bleštalo u nezemaljskim bojama, koje su se smenjivale u brzim fleševima. Zavrtelo mu se u glavi. Nije mogao da odredi gde je koja strana.
"Daj mi ruku?", rekao je glas, a ruka koze boje kao kost pruzi se ka njemu. Stiskala ga je toliko jako da su mu se nokti zarili u kozu.